Njihova ideja je bila da se, s obzirom na uspeh poslednjih singlova, a koje potpisuje sarajevski dvojac, isključivo oni bave njegovom karijerom i organizuju mu nastupe, te da od toga imaju i veći deo zarade, što je Stanković odbio. Kada im je saopštio da ne želi da sarađuje s njima i da hoće samostalno da vodi svoju karijeru, njima se to nije dopalo.

Jedan od dva izvora bliska Stankoviću s kojim smo razgovarali otkrio nam je da je tada počeo da dobija ozbiljne pretnje od sarajevskog kriminalnog miljea, koji je usko povezan s Bubom Korelijem i Džalom Bratom, a koji je vodio njihove karijere. Njega je ovo jako uplašilo i u potpunosti poremetilo.

Pretnje je dobijao gotovo na svakodnevnom nivou - od toga da se neće dobro provesti ni on ni njegova porodica, da više i ne pomišlja da kroči u Sarajevo, kao i da će mu zauvek uništiti karijeru jer ga drže u šaci s navodnim kompromitujućim informacijama iz privatnog života, koje bi mu napravile haos.

Drugi izvor, koji je u potpunosti potvrdio priču prvog, dodao je i da je uplašeni Milan, pošto je bio upućen u to da se ovi ljudi ne šale i da su ozbiljni u svojim namerama, a poučen sličnim iskustvom Maje Berović i Senide Hajdarpašić, koje su se našle na meti upravo tog bosanskog klana, odlučio da je za njega najbolje da se povuče sa estrade i nestane iz javnog života.

Pošto je tada bila u jeku pandemija koronavirusa, nije bilo snimanja emisija niti nastupa, Milan se tada ozbiljnije posvetio molitvama i čitanju duhovne literature. Čim se ukazala prilika, počeo je i da obilazi manastir, gde je boravio i po nekoliko meseci u kontinuitetu.

U manastiru je osetio mir i sigurnost, a u razgovoru s duhovnicima shvatio je da je to za njega pravi životni izbor, a ne estrada. To je sve doprinelo da donese konačnu odluku da se više ne bavi pevanjem, što se ni sada, tri godine kasnije, nije promenilo.