Sveti Dimitrije rođen je u u Solunu u trećem veku naše ere, za vreme cara Maksimilijana. Car mu je naredio progn hrišćana, ali on je odbio i javno je pripovedao hrišćanstvo zbog čega je i nastradao. Solunski hrišćani tajno su ga sahranili, a na mestu njegovog groba kasnije je podignuta crkva. Prema predanju, Dimitrijev grob odisao je bosiljkom i smirnom, pa je on zato nazvan Mirotočivi.


Kod Srba se praznik Svetog Dimitrija naziva Mitrovdan, a za njega se u skladu sa tradicijom vezuju razni običaji. Mitrovdan se slavi kao krsna slava i nalazi se na petom mestu liste najvećih srpskihslava. Nekada su se hajduci rastajali na Mitrovdan, a sastajali ponovo na Đurđevdan. Govorilo se - "Mitrovdanak, hajdučki rastanak; Đurđev danak hajdučki sastanak."

Na osnovu toga se razvilo verovanje kod naših predaka da uoči Mitrovdana svako treba da provede vreme sa porodicom kod svoje kuće. Takođe, verovalo se da svi veliki poslovi treba da se završe pre Mitrovdana. Ovo se najčešće odnosilo na poslove i polju i one koje se rade napolju, jer je posle Mitrovdana vreme varljivo i zima može da iznenadi. Mitrovdan u 2022. godini se proslavlja u utorak, pa je slavska trpeza mrsna.

Na ovaj praznik se takođe i govorilo da ukazuje kakvo će vreme biti. Ako je na Mitrovdan toplo, zima će biti blaga, sa malo izuzetno hladnih dana. Ako na Mitrovdan padne sneg, veruje se da će se zadržati sve do aprila.