Propis star skoro čitav vek, koji se izvorno primenjuje na poljoprivredna vozila, dopušta mladima od 15 i više godina da voze bez vozačke dozvole, pod uslovom da je vozilo prerađeno tako da mu je maksimalna brzina 30 km/h.
Nazvani „A-traktori“, ovi automobili i kamioni postali su toliko popularni poslednjih godina da su vlasti sada zabrinute zbog porasta saobraćajnih nesreća.
„Dobila sam ga pre godinu dana u martu za rođendan“, kaže Evelin ponosno za AFP ispred svog tamnoplavog BMW-a serije 5 na prilazu porodičnoj kući u južnom predgrađu Stokholma. Poklon je nagrada za uspeh u školi.
Tinejdžeri u drugim zemljama moraju da se zadovolje mopedom ili skuterom dok ne dobiju vozačku dozvolu, ali mladi Šveđani mogu da voze skoro svako vozilo koje ima ograničenu brzinu.
U bogatim predgrađima Stokholma deca se redovno mogu videti kako voze „porše kajen“.
„Obično ga koristim kada idem u školu ili za izlazak s drugarima“, kaže Evelin.
U gradu Karlstadu na zapadu Švedske, 17-godišnja Ronja Lofgren redovno privlači pažnju svojim kamionom „skanija vabis“ od 5,5 tona iz 1964. godine, koji je njen otac spasio s otpada. Tinejdžerka je obnovljeni kamion ukrasila sjajnom crveno-plavom bojom i puno prednjih svetala. Moto „Kraljica puteva“ postavljen je na prednju stranu, a „Go with style“ na zadnju.
„Kad sam u početku išla u grad, svi su me snimali telefonima“, rekla je tinejdžerka za AFP.
Za „A-traktor“ obavezan je trougao, znak upozorenja pozadi koji označava sporo vozilo i kuka za vuču prikolice. Zadnje sedište takođe mora biti uklonjeno, tako da u vozilu mogu biti samo vozač i suvozač. Potrebna je samo dozvola za moped dostupna s navršenih 15 godina ili dozvola za traktor od 16.
Sistem je iznenađujuće blag u zemlji poznatoj po zalaganju za bezbednost na putevima – sigurnosni pojas u tri tačke je švedski izum, a zemlja prednjači po strogim pravilima za vožnju pod uticajem alkohola.
Sustav je, međutim, postao blaži sredinom 2020. godine, kada je postalo moguće elektronski ograničiti maksimalnu brzinu vozila, što je uvelike olakšalo modifikovanje modernih automobila.
San o nezavisnosti
Prvobitno namenjen mladima u ruralnim područjima, propis sve više koriste gradska deca, pa se broj registrovanih A-traktora udvostručio na 50.000 u samo dve i po godine u zemlji od 10,3 miliona stanovnika.
Preteče današnjih A-traktora nastale su tokom ekonomske depresije 1930-ih, kad je vladala nestašica poljoprivredne opreme. Kako bi podstakla izradu jeftinih vozila dok su traktori još bili nedostupni poljoprivrednicima, vlada im je dopustila da sastavljaju jednostavne automobile.
S napretkom ekonomije tokom 1950-ih pravi traktori postali su češći, pa se potreba za priručnim domaćim vozilima počela smanjivati. Međutim, maldi bez dozvole su ih na selu sa zadovoljstvom koristili za kretanje, posebno u područjima bez mnogo javnog prevoza.
Država je formalizovala korišćenje A-traktora propisom iz 1963. godine, koji se decenijama pomno negovao u ruralnoj Švedskoj. Vlasti su tek 2018. uvele obveznu proveru ispravnosti vozila.
Mnogim tinejdžerima sa sela A-traktor simbolizuje san o nezavisnosti.
Porast nesreća
Nakon porasta novih registracija, osiguravajuća društva i policija izrazili su zabrinutost zbog više od peterostrukog povećanja nesreća u kojima su učestvovali A-traktori u poslednjih pet godina. Broj povređenih premašio je brojku od 200 godišnje, a samo 2022. zabeležena su četiri smrtna slučaja.
Za ostale je skok postao poslovna prilika. Oskar Fliman (21) i njegov mlađi brat pokrenuli su posao 2021. pretvarajući automobile u A-traktore.
„Možete pronaći A-traktore od 30.000 kruna (2.700 evra) do 200.000 kruna (18.000 evra)“, rekao je Fliman, objasnivši da tipična konverzija košta oko 25.000 kruna ako već imate auto.
U svojoj garaži u predgrađu severno od Stokholma punoj Audija i BMW-a, rade oko pet do šest prerada mesečno.
Švedska uprava za saobraćaj nedavno je predložila da, kao i kod običnih automobila, korišćenje sigurnosnih pojaseva i zimskih guma postane obvezno.
