Sveti Jovan Krstitelj je u narodu poznat kao Preteča Hristov, a prema predanju, rodio se u domu blagočestivih i pobožnih ljudi, prvosveštenika Zaharije i njegove žene Jelisavete. Veruje se da su roditelji Svetog Jovana bili starci, kada su od Boga izmolili dete koje je kasnje poslužilo svetoj tajni krštenja. Sveti Jovan je bio veliki prorok i propovednik, a veći deo života proveo je u pustinji. Počeo je da poziva ljude na pokajanje, a zbog svoje moralne i duhovne čistote dobio je dar da može da krštava i oslobađa ljude od grehova. Bez bojazni je kritikovao i narod i starešine, a njegova ljubav prema istini i pravdi na kraju ga je odvela u smrt.

Običaji na Svetog Jovana

Naši preci su verovali da se baš na dan Svetog Jovana dešavaju razna čuda uz pomoć ovog svetitelja, pa otud potiče mnoštvo narodnih običaja. U našem narodu Sveti Jovan je izuzetno cenjen. Pri sklapanju kumstva i pobratimstva obavezno se pominje ime ovog sveca, često se slavi i kao krsno ime. Takođe, današnji praznik naziva se Saborom zbog toga što se ljudi danas sabiraju u crkvama slaveći Svetog Jovana Krstitelja.

Sveti Jovan se praznuje se nekoliko puta godišnje, ali najviše svečanosti ima baš na ovaj dan. Na Jovanjdan vernici, koliko god da to mogu da ispoštuju, u ruke ne uzimaju nož, u znak sećanja na Jovanovo stradanje.

Deci se na ovaj dan ne daje ništa što je crvene boje, a takođe se ne jede se i ne pije ništa što je crveno, jer boja simbolizuje nevino prolivenu svetiteljevu krv. Zaboravljeni srpski običaj takođe nalaže osveštanja kuće vernika koji slave ovaj dan, kao i pranja ikone. Na ovaj dan su se ikone iznosile iz kuća, posle jutrenja, na reku, kanal, bunar i umivale su se, uslovno rečeno, brisale krpom pokvašenom tom vodom.