Pod sloganom ''Ne nadzor, kinematografija!'' na Mećavniku, na Mokroj gori, otvoren je 17. Međunarodni filmski festival ''Kustendorf''.


24.01.2024 14:17


Pod sloganom ''Ne nadzor, kinematografija!'' na Mećavniku, na Mokroj gori, otvoren je 17. Međunarodni filmski festival ''Kustendorf''.



Ministarka kulture Maja Gojković rekla je na ceremoniji otvaranja festivala da će Mokra gora tokom četiri dana biti evropska i svetska prestonica filma u njegovom najkreativnijem i najprefinjenijem izdanju, onom koje slavi umetnost i u kome estetika filmskog izraza i lepota filmskog jezika imaju primat nad surovim zakonima filmske industrije i komercijalizacije, ne samo kulture već i čitavog života. 

"Već 17 godina ovo je mesto okupljanja ljubitelja 'sedme umetnosti', dobrim delom i zbog toga što je 'Kustendorf' pobeda sadržine nad formom, nadahnuća nad rutinom, originalnog nad svakodnevnim. Ovaj festival je i trijumf umetnosti kao najviše tvorevine ljudskog duha, koja budi najfinija osećanja, opija svojom magijom i bezgraničnim putevima mašte vodi nas na nezaboravna putovanja", kazala je Gojković.

Ona je navela i da je "Kustendorf" među najznačajnijim, a svakako jedan od najautentičnijih filmskih festivala današnjice i zato što pažljivo neguje svoje vernu publiku i iz godine u godinu privlači novu, kao i da ga dodatno posebnim čini neponovljivi osećaj slobode u vremenu u kome spektakl i relativizacija stvaralaštva teže da potisnu kvalitet i originalnost.

"Srećom po čovečanstvo, prave umetničke vrednosti, makar to činile u tišini i nekim samo njima poznatim načinima, uvek iznađu put do ljudskog srca i duše. Sloboda stvaralaštva jedna je od najvećih univerzalnih vrednosti i ona je - baš kao i slogan ovogodišnjeg festivala, 'Ne nadzor, kinematografija!', u večnoj disharmoniji sa bilo kojom vrstom autoriteta imaginarnog Velikog brata ili zakonima tržišta", istakla je Gojkovićeva.

Ona je navela i da joj je posebno zadovoljstvo što će na ovogodišnjem festivalu biti film "Lost Country", srpskog autora Vladimira Perišića, koji se juče takmičio za jednu od najprestižnijih filmskih nagrada u Francuskoj "Limijer".

Performans inspirisan filmom "Undergraund" u režiji Emira Kusturice izveli su studenti treće godine glume Akademije umetnosti iz Beograda, a slogan "Ne nadzor, kinematografija!", izneo je Miki Manojlović.

Sa festivala je poručeno da sloganom Kustendorf želi da ukaže na promenu funkcije kamere koja je u našem vremenu postala od mašine za vizije, mašina za nadziranje, ali i da pokaže da ta promena nije nužno nepovratna. Osnivač festivala i proslavljeni reditelj Emir Kusturica je italijanskom reditelju Mateu Garoneu dodelio nagradu „Drvo života“.

"Uvek je čast primiti nagradu, ali primiti nagradu od najbitnijeg reditelja u mojoj karijeri je specijalno, tako da sam jako zahvalan Emiru za sve, što me je pozvao i da budem na festivalu, za nagradu, na energiji i podršci, i osećam se kao deo porodice", kazao je Garone.

Kusturica je rekao da mu je Garone pokazao da postoje nacije u Evropi koje štite filmsko nasleđe. ''Kao predstavnik najmlađe generacije filmskih radnika koji dolaze na ovaj festival, ali nažalost u godinama kada čak suza može da poteče i na reklame ili na bronzane nagrade, sigurno je da kad sretnem ponovo filmskog reditelja čiji prvi film mi je pokazao da postoje nacije u Evropi koje štite filmsko nasleđe, a to je Mateo sa filmom 'Gomora'.

Kad sam video taj film, meni se i plakalo i smejalo i sve ono što običan gledalac treba da preživi na filmu, to je film koji u najboljem smislu te reči potvrđuje tezu da čak i one glupe kamere mogu da budu upotrebljenje, da bude pametan film", naveo je Kusturica.

Nakon otvaranja prikazan je film Matea Garonea ''Ja, kapetan'', koji je danas nominovan za Oskara. Međunarodni filmski festival „Kustendorf” traje do 27. januara i održava se pod pokroviteljstvom Ministarstva kulture Republike Srbije i Mećavnik grada. U takmičarskom programu naći će se 17 filmova, a za Zlatno, Srebrno i Bronzano jaje, kao i za Nagradu ''Vilko Filač'' za najbolju filmsku fotografiju takmičiće se autori iz Srbije, Austrije, Finske, Grčke, Poljske, Švedske, Nemačke, SAD, Egipta, Meksika, Uzbekistana, Severne Makedonije, Indije, Češke, Hrvatske i Rusije.

Međunarodni žiri čine: Sandro Veronezi, italijanski pisac i publicista, Bojana Panić, srpska glumica i Muzafarkon Erkinov, filmski režiser iz Uzbekistana. O nagradi „Vilko Filač” odlučiće direktor fotografije iz Rima, Vladan Radović i Mišel Amatje, direktor fotografije iz Francuske.



Izvor: B92
Foto: Profimedia