Negić je najpre pričala o rođenju ćerke, njenim navikama, vaspitanju, karakteru, odnosima u porodici, napominjući da je njoj ćerka bila sve što je ikada želela u životu.

Pričajući o zaposlenima u školi, Negić je rekla da je jednom prilikom dozvolila ćerki da ofarba nekoliko pramenova kose u zeleno, zbog čega je školski pedagog skrenula devojčici pažnju da mora to da ukloni i dala joj rok od nedelju dana.

Negićeva je to navela kao primer "problema" kojima se bavila uprava škole, dok je takođe navela svoja saznanja da je Miljana Kecmanović direktorki škole slala mejlove sa službenog mejla kako bi se videlo da je docent i doktor.

Pričajući o K.K. navela je da ima posredna saznanja da je on pričao da su mu roditelji jako važni ljudi.

Osvrćući se na samu tragediju, Negićeva je ispričala da je tog 3. maja njena ćerka bila u toaletu sa drugaricom, koja je nakon pucnjave ušla u kabinu i zatvorila se, dok je njena ćerka istrčala iz toaleta.

To joj je kako je navela, ispričala drugarica iz toaleta kasnije, dok joj je tog dana rekla da je videla njenu ćerku da leži pored klavira i da je verovatno povređena.

O smrti svoje ćerke saznala je u Policijskoj stanici Vračar kao i ostali roditelji, a detaljno je opisala osećenja i misli koje su joj tada prolazile kroz glavu, dok je tek nakon identifikacije tela bila sigurna da je njena ćerka ubijena.

Negićeva je naglasila da je jako vređa izlaganje advokata tuženih Kecmanovića koji se tiču njihove imovine i sudskih troškova.

U nastavku suđenja biće saslušni braća i sestre ubijene dece. Taj deo suđenja, sudija je zatvorila za javnost jer su oni većinom maloletni.

Nakon saslušanja svih tužitelja, članova porodice ubijenih, uslediće saslušanja tuženih Kecmanovića.

Ovo suđenje počelo je u oktobru, a do sada su saslušani članovi porodice Božović, Čikić, Martinović, Aćimović, Vlahovići, Kobiljski, Anđelković, Asović i Negić.

Tužbu je podnelo ukupno 27 tužilaca, odnosno članova porodice žrtava masakra, a tuženi su maloletnik i njegovi majka i otac.

Sud će odlučivati o tužbi i tek po okončanju parničnog postupka će doneti odluku da li u potpunosti ili delimično prihvata tužbeni zahtev porodica, ili ga eventualno odbija.

Tužba je podneta u parničnom postupku zbog naknade nematerijalne štete za pretrpljene duševne bolove usled smrti bliskog lica, kao i na ime pretrpljenog straha.

Ovom tužbom je zatražena i novčana renta odnosno buduće davanje određenog iznosa novca od dana presuđenja pa dok za to traju uslovi - i to na ime buduće nematerijalne štete za pretrpljene duševne bolove usled smrti bliskog lica.

Pred ovim sudom vodi se i krivični postupak protiv oca i majke dečaka, kao i vlasnika i instruktora streljačkog kluba u kojem je kako se sumnja K.K. učio da puca, dok je maloletnik krivično neodgovoran jer u trenutku masakra nije navršio 14 godina. Sud je u ovom slučaju prihvatio predlog Višeg javnog tužilaštva u Beogradu i zatvorio suđenje za javnost.

Takođe, vodi se i parnični postupak koji su protiv Kecmanovića, škole u kojoj se desio masakr i države Srbije i tu tužbu su podneli članovi porodice Dukić čija je ćerka tog tada ubijena.

Tužbu protiv Kecmanovića nedavno je podnela i nastavnica koja je teško tada ranjena.