Obeležavanju će prisustvovati predsednik Srbije Aleksandar Vučić koji će danas započeti dvodnevnu posetu Republici Srpskoj.
Vučić će danas popodne obići novoizgrađeni vrtić u Srpcu, a sutradan će se u Banjaluci sastati sa predsednikom Republike Srpske Miloradom Dodikom i srpskim članom Predsedništva BiH Željkom Cvijanović.
Sastanke će, kako je najavljeno iz RS, imati i predsednici Narodne skupštine Srbije i RS, Vladimir Orlić i Nenad Stevandić, kao i premijerka Ana Brnabić i predsednik Vlade RS Radovan Višković.
Usledice sastanak Saveta za saradnju Srbije i RS, kao i potpisivanje Sporazuma o izgradnji dva memorijalna centra posvećena jasenovačkim žrtvama, jedan u Gradini, drugi u Beogradu.
Vučić i Dodik će položiti venac na spomen obeležju na Petrovačkoj cesti.
Nedaleko od Bosanskog Petrovca u selu Janjila, na mestu poznatijem kao Petrovačka cesta hrvatski "migovi" su 7. avgusta 1995. godine bombardovali kolonu srpskih izbeglica i tada je stradalo deset civila, među kojima četvoro dece i 21-godišnja devojka.
Posle polaganja venaca na spomen-obeležju na Petrovačkoj cesti, Vučić će prisustvovati i centralnom obeležavanju Dana sećanja na sve stradale i proterane Srbe u akciji "Oluja" u Prijedoru.
U Prijedoru će se ove godine obeležiti Dan sećanja na "Oluju", jer je to stradalnički grad još od Drugog svetskog rata, i jer je to grad koji je prvi primio stradalnike "Oluje", izjavio je nedavno Dodik.
On je rekao da Prijedor zaslužuje da se u njemu obeleži Dan sećanja na "Oluju", u prisustvu predsednika Srbije Aleksandra Vučića i patrijarha Porfirija, jer je prvi prihvatio stradalnike iz "Oluje", a i sam je bio napadnut.
Vojno-policijska akcija "Oluja" počela je 4. avgusta 1995. godine ofanzivom hrvatske vojske i policije i jedinica HVO-a na području Banije, Like, Korduna i severne Dalmacije.
Dan kasnije, 5. avgusta, hrvatska vojska je ušla u gotovo napušten Knin i istakla zastavu Hrvatske, dok su kolone izbeglica preko srpskih teritorija u BiH krenule ka Srbiji. Prema podacima Veritasa, tokom "Oluje" iz svojih domova proterano je više od 220.000 krajiških Srba, a na evidenciji se nalaze imena 1.869 poginulih i nestalih Srba, od kojih 1.220 civila.
