Od 1. decembra nafta u Srbiji skuplja za 20 odsto


07.10.2022 12:35


Naftna industrija Srbije bi od 1. decembra, kada stupi na snagu paket sankcija EU protiv Moskve, mogla da kupuje skuplju naftu na tržištu, što bi nanelo finansijsku štetu našim građanima i privredi, jer je ruski 'ural' jeftiniji od drugih vrsta. 



- Viša cena crnog zlata će povećati deficit u razmeni sa inostranstvom. Takođe, skuplja nafta znači da će trošak rafinerije za proizvodnju derivata biti veći. Time se sužava i prostor države da ograničava cene goriva, ukoliko bude daljeg poskupljenja sirove nafte na globalnom tržištu. To će, dalje, povećati troškove proizvodnje, usluga, transporta i stvoriti dodatno finansijsko opterećenje - kaže za "Novosti" Bojan Stanić, pomoćnik direktora za strateške analize Privredne komore Srbije.

On naglašava da ne postoji bojazan da Srbija neće obezbediti dovoljne količine crnog zlata, ali da će njegova cena biti viša.

Premijerka Srbije Ana Brnabić istakla je juče da je zahtev Hrvatske da se zaustavi dopremanje ruske nafte Srbiji preko naftovoda "Janaf", u okviru novog paketa sankcija EU Rusiji, otvoreni akt neprijateljstva i da predstavlja uvođenje sankcija našoj zemlji, a ne Rusiji.

Ona je ocenila da je ta odluka skandalozna i da se time našim građanima i privredi direktno iz džepa izbijaju stotine miliona evra. Jedina mogućnost koju Srbija u tom slučaju ima je, kako dodaje, kupovina crnog zlata preko drugih izvora.

- Ta nafta je najmanje 20 odsto skuplja nego ruska, zbog čega je EU donela odluku da izuzme neke od svojih članica, da ne bi dodatno osiromašile. To pokazuje licemerje, jer one imaju ogromnu finansijsku podršku EU. Sa druge strane, to je direktan udarac na našu zemlju, kao da ste uveli Srbiji sankcije.

Sirova nafta do Srbije dolazi tako što se transportuje brodovima do Omišlja na Krku, a odatle naftovodom "Janaf" kroz Hrvatsku do rafinerije u Pančevu gde se prerađuje.

Poslednjih meseci, zbog povoljnije cene, udeo ruske nafta u odnosu na ukupno uvezene količine je oko 55 odsto, učešće domaćeg crnog zlata je oko 20 procenata, a ostalo je iz drugih izvora. Prošle godine je udeo iračke nafte bio najveći, 47 procenata, a ruske oko 20 odsto.

Stručnjak za energetiku Miloš Zdravković ocenjuje odluku EU kao nečuvenu.

- Mađarskoj, Slovačkoj i Češkoj je dozvoljeno da kupuju rusku naftu, i Bugarskoj su to omogućili, a i Hrvatska je takođe izuzeta iz paketa i može da uvozi vakuumsko gasno ulje iz Rusije, zato što je njihova rafinerija u Rijeci dizajnirana tako da ne može da prerađuje dizel bez njega. Ta ruska sirovina je iz istog razloga neophodna i zemljama Istočne Evrope, ali su one htele da je se odreknu. To će uticati da se smanji proizvodnja dizela u Evropi.

 

Opek gura poskupljenja

 

Odluka grupe zemalja izvoznica nafte OPEK plus da smanje proizvodnju crog zlata i činjenica da su američke rezerve nafte na rekordno niskom nivou i da neće moći da interveniše na tržištu, znači da u narednom periodu može da se očekuje skok cena nafte i derivata - ocenjuje Zdravković.

 

Izbrisali "Naftagas"

 

Jugoslovenski naftovod, koji je posle raspada SFRJ preimenovan u Jadranski (Janaf), izgrađen je 1979. godine za potrebe rafinerija u tadašnjoj zajedničkoj državi. NJegovu izgradnju finansirale su kompanije "Naftagas" iz Novog Sada, "Ina" iz Zagreba i "Energoinvest" iz Sarajeva sa po 15 miliona dolara. Ugovorom o izgradnji naftovoda iz 1974. precizirano je da nijedna strana nema pravo da jednostrano menja vlasničku strukturu. Međutim, Hrvatska je zanemarila tu odredbu i već 1991. iz sudskog registra izbrisala dva druga osnivača i suvlasnika, a naftovod umesto "jugoslovenski" preimenovala u "jadranski".



Izvor: Novosti
Foto: Pixabay/Ilustracija