Novi čip koji najavljuje „Gugl“ može za pet minuta da reši problem za koji bi trenutno najbržim svetskim super-računarima trebalo deset septiliona – ili 10.000.000.000.000.000.000.000.000 godina.
Gugl predstavio zapanjujući kvantni računarski čip
Čip koji je predstavio „Gugl“ jedan je od najnovijih patenata u oblasti poznatoj kao kvantno računarstvo – koje pokušava da iskoristi principe fizike čestica da stvori novu vrstu zapanjujuće moćnog računara.
Iz „Gugla“ navode da njihov novi kvantni čip, nazvan Vrba (Willow), uključuje ključne „proboje“ i „utire put do upotrebljivog kvantnog računara velikih razmera“.
Međutim, stručnjaci kažu da je Vilou, za sada, uglavnom eksperimentalni uređaj, što znači da je upotrebljiv kvantni računar dovoljno moćan da reši širok spektar problema u stvarnom svetu još godinama – i milijardama dolara – daleko.
Kvantna nedoumica
Kvantni računari rade na suštinski drugačiji način od računara na našim telefonima ili laptopovima.
Oni koriste kvantnu mehaniku – čudno ponašanje ultra-sićušnih čestica – da rešavaju probleme mnogo brže od tradicionalnih računara.
Nadamo se da bi kvantni računari na kraju mogli da iskoriste tu sposobnost da znatno ubrzaju složene procese, kao što je stvaranje novih lekova.
Postoje i strahovi da bi se mogli koristiti i za loše stvari – na primer za razbijanje nekih vrsta šifara koje se koriste za zaštitu osetljivih podataka.
U februaru je „Epl“ objavio da je enkripcija koja štiti iMessage ćaskanje napravljena kao „kvantni dokaz“ kako bi se sprečilo da ih čitaju moćni budući kvantni računari.
Hartmut Neven vodi „Guglovu“ laboratoriju Kvantum VI (Quantum AI) koja je stvorila Vilou i sebe opisuje kao „glavnog optimistu“ projekta.
On je za Bi-Bi-Si rekao da će se Vilou koristiti u nekim praktičnim primenama – ali je za sada odbio da pruži više detalja.
Ali čip koji može da obavlja komercijalne aplikacije neće se pojaviti pre kraja decenije, napominje Neven.
U početku bi ove aplikacije bile simulacija sistema gde su kvantni efekti važni
„Na primer, mogao bi da se koristi kada je u pitanju dizajn reaktora nuklearne fuzije, za razumevanje funkcionisanja lekova i farmaceutskog razvoja, za razvoj boljih akumulatora za automobile i još jednu dugačku listu takvih zadataka.“
Babe i žabe
U izjavi za Bi-Bi-Si Neven tvrdi da je Vilou „najbolji kvantni procesor napravljen do sada“.
Ali profesor Alan Vudvord, stručnjak za računarstvo na Univerzitetu Sari, kaže da će kvantni računari biti bolji u nizu zadataka od sadašnjih „klasičnih“ računara, ali da ih neće zameniti.
On upozorava na precenjivanje dostignuća koju je Vilou ostvario u jednom testu. „Mora se voditi računa da ne poredimo babe i žabe“, napominje Vudvord.
„Gugl“ kao merilo performansi čipa odabrao problem koji je bio „skrojen za kvantni računar“ i to nije pokazalo „univerzalno ubrzanje u poređenju sa klasičnim računarima“.
Ipak, dodaje da Vilou predstavljala značajan napredak, posebno u onome što je poznato kao ispravljanje grešaka.
Jednostavno rečeno, što je kvantni računar korisniji, to ima više kjubita (kjubit predstavlja osnovnu mernu jedinicu kvantnog računarstva, poput bita u standardnoj računarskoj arhitekturi).
Međutim, glavni problem sa ovom tehnologijom je taj što je sklona greškama – čija se verovatnoća povećavala što je čip imao više kjubita.
Ali istraživači „Gugla“ kažu da su ovaj trend preokrenuli i uspeli da konstruišu i programiraju novi čip tako da je stopa grešaka pala u celom sistemu kako se broj kjubita povećavao.
Bio je to veliki „proboj“ koji je rešio ključni izazov kojim se ova oblast bavila „skoro 30 godina“, veruje Neven. On je za Bi-Bi-Si rekao da je to uporedivo sa „ako imate avion samo sa jednim motorom – leteće, ali dva motora su bezbednija, četiri motora su najbezbednija“.
Greške su značajna prepreka u stvaranju moćnijih kvantnih računara i razvoj je bio „ohrabrujući za sve koji teže da naprave praktičan kvantni računar“, rekao je profesor Vudvord.
Ali sam „Gugl“ napominje da će za razvoj praktično korisnih kvantnih računara stopa greške i dalje morati da bude mnogo niža od one koju prikazuje Vilou, koji je napravljen u „Guglovoj“ novoj, namenski izgrađenoj proizvodnoj fabrici u Kaliforniji.
Zemlje širom sveta ulažu u kvantno računarstvo. Velika Britanija je nedavno pokrenula Nacionalni kvantni računarski centar (NQCC).
Njegov direktor, Majkl Katbert, rekao je za Bi-Bi-Si da je uzdržan u pogledu ovako gromoglasnih najava, kao i da smatra da je Vilou više „prekretnica nego proboj“. Ipak, je „očigledno veoma impresivan rad“.
Kvantni računari mogli bi da pomognu u nizu složenih zadataka, uključujući „logističke probleme kao što su distribucija tereta u avionima ili rutiranje telekomunikacionih signala ili uskladištena energija u nacionalnoj mreži“, objašnjava Katbert.
U petak su istraživači sa Univerziteta Oksford i Univerziteta u Osaki u Japanu objavili rad koji prikazuje veoma nisku stopu greške u kjubitu zarobljenih jona. Njihov pristup je bio drugačiji u pravljenju kvantnog računara koji može da radi na sobnoj temperaturi – dok Guglov čip mora da se čuva na jako niskim temperaturama da bi bio efikasan.
Naučni nalazi iz razvoja Viloua objavljeni su u časopisu Nejčer.
