Sveti Nikola, kojeg SPC praznuje 19. decembra, najčešća je krsna slava kod Srba. Kao svetitelj koji je važio za zaštitnika siromašnih, putnika, dece i porodice, bio je blizak narodu koji je vekovima živeo u teškim uslovima, čestim ratovima i seobama, pa otud i veliki broj običaja koji srpski narod praktikuje na ovaj dan.
Izvor: žena.blic.rs Foto: AI/Ilustracija
Sveti Nikola obeležen je crvenim slovom u crkvenom kalendaru, praznik koji pola Srbije slavi, a druga polovina ide na slavu. Praznik posvećen ovom svetitelju je prvi u nizu takozvanih zimskih praznika koji počinju 19. decembra i traju do Bogojavljenja. Tradicija kaže da u noći između 18. i 19. decembra deca koja su bila dobra tokom cele godine dobijaju poklone, slatkiše i voće u svojim čizmama koje roditelji ostavljaju na prozorskom simsu uoči ovog velikog praznika. To je jedan od običaja koji prati dan posvećen ovom velikom svetitelju i zadržan je u nekim delovima Srbije.
Običaji na Svetog Nikolu
Kako Sveti Nikola „pada“ u vreme Božićnog posta, obavezna je posna trpeza, uz četiri glavna obeležja slave kod Srba – sveću, vino, kolač i žito (koljivo). Praznik posvećen ovom velikom svetitelju započinje u crkvi, odlaskom na svetu liturgiju, a nastavlja se lomljenjem kolača, paljenjem sveće i služenjem vina i žita. Članovi porodice, kao i gosti, tri puta okreću slavski kolač i ljube ga, uz reči: „Hristos posredi nas jeste i biće“.
Slavski kolač za Svetog Nikolu se nikada ne seče, iako u narodu postoji izreka „rezanje kolača“. Kolač umešen od kvasnog testa u čast svetitelja uvek se lomi, jer predstavlja simbol zajedništva – nož se ne koristi.
Nastavak teksta ispod naših preporuka…
U porodicama koje imaju članove na putu ili u inostranstvu, običaj je da se Svetom Nikoli posebno pomole za bezbedan povratak, jer se ovaj svetitelj smatra zaštitnikom putnika i mornara.
Takođe, na ovaj dan se, kako su verovalo naši stari, valja dati milostinju, jer je Sveti Nikola bio dobročinitelj i pomagao je siromašnima.
U narodu postoji verovanje da se na Nikoljdan ne treba svađati niti podizati glas, jer je Sveti Nikola smatran svetiteljem mira i pravde. Ovo nije crkvena zapovest, ali je duboko ukorenjen običaj koji svi Srbi vekovima poštuju.
