Naučnici sa Saarland univerziteta u Nemačkoj otkrili su zanimljiv fenomen u kojem uši pokušavaju da se pomere dok slušamo muziku.
Naučnici sa Saarland univerziteta u Nemačkoj otkrili su zanimljiv fenomen u kojem,pokušavaju da se pomere dok slušamo muziku. Odnosno da određeni mišići oko ušiju se aktiviraju tokom intenzivnog slušanja muzike!
Ovo otkriće ukazuje na očuvanje evolucijske funkcije koja je, nekada, omogućavala našim precima da preciznije lociraju izvor zvuka.
Ovu sposobnost koju su navodno izgubili pre oko 25 miliona godina.
KAKO JE TEKAO EKSPERIMENT?
U studiji objavljenoj u časopisu Frontiers in Neuroscience, istraživači su sproveli eksperiment sa 20 ispitanika sa normalnim sluhom.
U eksperimentu je učestvovalo slušanje audio knjige dok je istovremeno reprodukovan podcast, a zvučni izvori su dolazili sa iste lokacije.
Tim je kreirao tri različita scenarija sa rastućim stepenom otežanosti: u najlakšem slučaju, podcast je bio tiši od audio knjige, a glasovi su se razlikovali po tonu, dok je u najtežem scenariju, pored audio knjige, istovremeno pušteno više podcast emisija sa glasovima sličnog tona, čime je otežano razlikovanje i praćenje željenog sadržaja.
Rezultati eksperimenta ukazali su da sa povećanjem težine slušanja, ispitanici su doživljavali veći napor i češće gubili fokus.
Istraživači su pomoću elektroda merili aktivnost mišića oko ušiju i zabeležili da se superiorni aurikularni mišići oni koji podižu i pomeraju uši prema spolja značajnije aktiviraju u zahtevnijim slušnim uslovima.
S druge strane, posteriorni aurikularni mišići, koji pomeraju uši unazad, pokazali su povećanu aktivnost kada je izvor zvuka bio pozicioniran iza ispitanika.
Iako većina ispitanika nije imala svest o mogućnosti svesnog pomeranja ušiju, rezultati pokazuju da neuralni sklop koji kontroliše te mišiće ostaje aktivan i reaguje na različite slušne izazove.
„Naši preci su, verovatno, koristili ove mišiće kako bi preciznije locirali izvor zvuka, što je bilo ključno za preživljavanje,“ objašnjava Andreas Schröer, vodeći autor istraživanja. „Iako ta sposobnost više nije korisna u modernom svetu, naš mozak očuva određene strukture koje su nekada služile toj svrsi“, izveštava Gardijan.
PROČITAJTE JOŠ:
Ovo otkriće, iako zasnovano na malom uzorku ispitanika, pruža uvid u to kako evolucijski ostaci mogu postojati u našim neuralnim sistemima.
Naučnici napominju da su pokreti ušiju toliko suptilni da se u većini slučajeva ne primete, ali ipak predstavljaju „neuronski fosil“ dokaz da, iako se naši biološki sistemi razvijaju i prilagođavaju novim potrebama, neke evolucijske karakteristike ostaju sačuvane.
Dalja istraživanja će biti potrebna da se utvrdi opseg i značaj ovog fenomena kod šire populacije, kao i da li se uz pomoć specifičnih treninga može poboljšati sposobnost aktivacije ovih mišića.
Za sada, otkriće pruža fascinantan uvid u to koliko su naši mozgovi složeni i koliko mogu da očuvaju tragove prošlih adaptacija, čak i kada su one, naizgled, postale beskorisne u savremenim uslovima.
