U jednoj kući zidar je pronašao kornjaču koja je preživela 10 godina zakopana ispod poda!. Kornjača pronađena ispod poda kuće u Itacaji,na severoistoku Tokantinsa.
Biolog Aluisio Vaskonselos de Karvaljo objasnio je da je ova životinja svejedi reptil i da se lako prilagođava, jer jede i životinje i povrće.
„Pošto je svaštojed jede sve, kornjača će pojesti sve što nađe. Dakle, kako nije bilo ni vegetacije ni bilo čega drugog čime bi se hranila, samo insekti, zbog vlažnosti okoline, to je ono što je naučila da jede“, rekao je biolog.
Životinja je pronađena 7. februara, kada je stanovnica Luiza Koelja da Kruz Agijar (60) zamolila zidara da proveri da li u njenoj kući može da curi. Nije imala pojma da je životinja ispod poda i da može preživeti toliko godina zakopana.
„Bilo je neverovatno, mislili smo da je ova kornjača došla u kamionu sa šljunkom koji smo tražili pre više od devet godina da ga stavimo tamo pozadi kuće, ova kornjača mora da je bila veoma mala kad je stigla ovde. Kada smo je uklonili, videli smo da ima neke deformacije u oklopu, koje su možda prouzrokovane time što je bio previše blizu keramici“, rekal je Luiza.
PROČITAJTE JOŠ:
„Zidar je video da je keramika mekana i počeo je da je lomi, misleći da će naći curenje vode. Tada je naišao na ovu kornjaču i pozvao nas da dođemo da je vidimo. Bili smo tada veoma iznenađeni“, rekao je meštanin.
Institut za prirodu Tocantins (Naturatins) saopštio je da je životinji potreban adekvatan tretman i dok se ne pošalje u Fauna centar (Cefau) mora se držati na kontrolisanoj temperaturi i imati pristup indirektnoj sunčevoj svetlosti.
Snimak na kojem se vidi kako zidar vadi kornjaču sa zemlje postao je viralan na internetu.
Kornjača je iz vrste Chelonoidis denticulata, poznatija kao Jabuti-tinga ili žuta kornjača. Biolog Aluisio Vasconcelos de Carvalho objasnio je da je moguće da ove životinje prežive zakopane, ako ima kiseonika i ako je mesto vlažno izveštava g1.globo
„Verujem da je ova kornjača možda ušla kao beba i kako je rasla, prilagodila se. Ali, postojalo je mesto gde je ulazio kiseonik i uglavnom voda i vlaga, što joj je pomoglo da preživi tako dugo”, rekao je biolog.
Ekspert takođe ističe da se ishrana životinje tokom godina zasnivala na insektima koji su živeli u istim uslovima.
Prema Aluisiju Vaskonselosu, pošto je godinama bila zakopana u zatvorenom prostoru, bez osvetljenja, kornjača je razvila osetljivost na svetlost.
„Kako se prilagodila celom ovom procesu, u tamnijim sredinama, njena koža nema adaptaciju, kao što je melanin koji joj pomaže da bude izložen suncu ili svetlosti. Zbog toga će to biti spor proces ove nove adaptacije.“
Specijalista takođe ističe nedostatak ishrane i deformitet koji se razvija u oklopu kornjače.
„Zaista je imala nedostatak u ishrani, osim toga, možemo videti deformaciju kopita, kože i same strukture tela, upravo zbog nutritivnog nedostatka. Nije imala pravu hranu, ali ono što je bilo dostupno lokalno“, objasnio je on.
