Veštačka inteligencija predviđa bolest i do 13 godina pre oboljevanja
Britanska Nacionalna zdravstvena služba pokrenula je prvi „revolucinarni“ program zasnovan na veštačkoj inteligenciji koja može da identifikuje pacijente koji su u riziku od razvijanja dijabetesa tipa dva više od 10 godina pre nego što obole.
Više od 500 miliona ljudi širom sveta pati od dijabetesa tipa dva i pronalaženje novih načina da se otkriju svi oni koji su u riziku da razviju bolest je jedan od globalnih zdravstvenih prioriteta. Procene su da će do 2050. godine milijardu ljudi bolovati od dijabetesa tipa dva.
Šećerna bolest je jedan od vodećih uzroka slepila, bubrežne insuficijencije, srčanih i moždanih udara, kao i amputacije donjih udova.
Često se povezuje sa gojaznošću, neaktivnošću i porodičnom istorijom bolesti, mada nisu svi slučajevi dijabetesa u tim kategorijama.
Doktori i naučnici su sada razvili veštačku inteligenciju za koju se nadaju da će transformisati borbu protiv dijabetesa, pošto će moći da predvidi ljude sa rizikom do 13 godina pre nego što obole.
Otkrivanje suptilnih promena u radu srca
Nova tehnologija analizira očitavanja elektrokardiograma tokom rutinskih srčanih pregleda. Može da otkrije suptilne promene, previše male da ih ljudi primete, a koje mogu da ukažu o tome da je pacijent na putu da razvije dijabetes tip dva.
Time bi se omogućilo rano intervenisanje i pomoć ljudima da izbegnu razvoj bolesti tako što će promeniti način života i ishranu.
Nacionalna zdravstvena služba Velike Britanije isprobavaće novu veštačku inteligenciju u dve londonske bolnice i biće prvi državni zdravstveni sistem na svetu koji će primeniti ovakvu tehnologiju, navodi Gardijan.
Oni koji su zaslužni za razvoj novog oruđa se nadaju da bi, ukoliko se pokaže uspešnim kao što su uvereni da hoće, moglo da počne da se već za nekoliko godina primenjuje u svim bolnicama u Velikoj Britaniji, a onda i širom sveta.
„Veštačka inteligencija ima ogroman potencijal da transformiše negu koja bi mogla da dovede do velikog unapređenja zdravlja. Koristeći VI da se vide skriveni znaci u očitavanjima EKG-a, tehnologija bi mogla da vude revolucionarna u ranom identifikovanju rizika od dijabetesa tipa dva“, ističe klinički istraživač, dr Libor Pastika.
Rani efekti dijabetesa i velika preciznost prognoze
Tim predvođen dr Fu Siong Ng i dr Arunašis Sau iz bolnice Kraljevskog koledža razvili su novu tehnologiju koristeći EKG rezultate iz bolničkih arhiva.
Onda su koristili podatke uz biološke baze podataka Velike Britanije, koja sadrži genetske podatke i medicinske kartone više od 500.000 ljudi i proveravali sposobnost i preciznost nove tehnologije u otkrivanju suptilnih promena u EKG očitavanjima.
Novo oruđe mapira sitne paterne EKG-a koji su češći kod onih koji će u budućnosti razviti dijabetes tip dva, a onda iste te paterne traži u novim EKG analizama.
Znaci koji otkrivaju rizik su varijacije u putovanju električnih signala srca, poput malih promena u tajmingu, obliku i širenju određenih električnih talasa.
Oruđe može da identifikuje i duža aktivaciona vremena električnih impulsa ili razlike u načinu na koji se srčani električni signali resetuju.
Dok se ove promene čine malim i skoro pa neprimetnim, one pokazuju rane efekte dijabetesa na srčanu strukturu i funkciju, mnogo pre pojave simptoma.
Testovi su već pokazali da novo oruđe precizno predviđa rizik kod ljudi različitih uzrasta, polova, etničke pripadnosti i socioekonomskog položaja u oko 70 odsto slučajeva.
Kada se ta predviđanja posle uporede sa genetskim i kliničkim informacijama, poput starosti i krvnog pritiska, preciznost predviđanja se još više povećava i obezbeđuje veoma jasnu sliku, navode britanski stručnjaci.
Izvor: RTS
Foto: Pixabay.com
