U zapisima o ljudskom genomu možda nedostaje još desetine hiljada „nevidljivih“ gena. Ove sekvence genetskog materijala koje je bilo teško otkriti, mogu da kodiraju male proteine, od kojih su neki uključeni u procese bolesti poput raka i problema sa imunitetom, potvrdio je međunarodni tim istraživača.
Nova međunarodna studija, koja čeka recenziju od strane kolega, pokazuje da je „biblioteka“ ljudskih gena u velikoj meri nepotpuna, jer se suptilnije genetske karakteristike otkrivaju sa napretkom u tehnologiji, dok kontinuirano istraživanje otkriva praznine i greške u genetičkom zapisu.
Donedavno zanemareni geni su se skrivali u regionima naše DNK za koje se smatralo da ne kodiraju proteine. Ti regioni su ranije bili odbacivani kao „nepotrebni, odnosno nevažni delovi DNK“, ali se ispostavilo da su ipak bitni, i da raspoređuju takozvane mini-proteine.
Naučnik specijalizovan za proučavanje proteina sa Instituta za sistemsku biologiju Erik Dojč i njegove kolege pronašli su veliku bazu podataka pretragom genetskih informacija iz 95.520 eksperimenata koji su se bavili kodiranjem proteina.
Uprkos nedostajućim delovima u njihovim početnim sekvencama, geni poznati kao (ncORF) služe kao šablon za stvaranje RNK, a neki od njih se zatim koriste za pravljenje malih proteina sa samo nekoliko aminokiselina. Prethodne studije su pokazale da ćelije raka sadrže stotine takvih sitnih proteina.
„Verujemo da je identifikacija ovih novopotvrđenih ncORF proteina izuzetno važna. Njihovi proteini mogu imati direktnu biomedicinsku važnost, naročito imajući u vidu imunoterapije kod kancera, uključujući ćelijske terapije i terapeutske vakcine“, navodi se u naučnom radu.
Neki od ovih gena sadrže sekvence koje su u nas ubacili virusi.
Drugi su ono što istraživači nazivaju aberantnim. Neki od njih su na primer locirani samo u uzorcima ćelija kancera, tako da njihovi povezani geni možda prirodno ne pripadaju našim (ljudskim) telima.
Značajno otkriće za kompletiranje genetičke slike
Od 7.264 seta identifikovanih gena, istraživači su otkrili da najmanje četvrtina njih može da stvori proteine. To je iznosilo najmanje 3.000 novih gena za kodiranje peptida koje treba dodati ljudskom genomu, a tim stručnjaka smatra da ih verovatno ima još desetine hiljada.
„Ne dešava se svaki dan da otvorite istraživački pravac i shvatite da ste možda na pragu potpuno nove klase lekova za pacijente obolele od raka“, rekao je neuroonkolog sa Univerziteta u Mičigenu Džon Prensner.
