U gradovima severne Finske, poput Oulua, roditelji i dalje praktikuju nešto što mnogima deluje neverovatno – ostavljaju svoju decu da dremnu napolju u kolicima čak i zimi, na temperaturama ispod nule. Iako to podseća na etnografsku kuriozitet, ova običajna praksa ima tradiciju od 100 godina i zapravo je bila i predmet naučnog istraživanja.
Izvor: N1 Foto: AI/Ilustracija
Jedno od najopsežnijih istraživanja ove pojave sprovela je finska naučnica Marjo Tourula kao deo doktorske disertacije na Univerzitetu u Oulu. Cilj njenog rada bio je da razume i opiše praksu spavanja dece napolju u kontekstu dugih i hladnih zimskih dana severne Finske, kao i da istraži kako takvo spavanje utiče na telesne parametre deteta poput temperaturе kože i dužine sna.
Šta je otkrilo istraživanje
Istraživanje koje je koristilo kombinovane metode – anketu roditelja, merenje telesne temperature bebe i posmatranje uslova okoline – pokazalo je da je praksa široko rasprostranjena među porodicama sa decom mlađom od dve godine. Roditelji su beležili svakodnevno spavanje napolju, često jednom dnevno, i u različitim vremenskim uslovima.
Prema zaključcima rada, ova praksa nije samo “neobična navika” već kulturno ukorenjena rutina, prihvaćena i prenošena generacijski. Roditelji uopšte ne doživljavaju dremanje napolju kao izuzetak, već kao nešto normalno i često korisno za svakodnevni ritam porodice.
Da li biste dozvolili da vam dete spava u hladnoj sobi?
Istraživanje naglašava da su ključni faktori za bezbedno spavanje napolju — adekvatna odeća, nadzor odraslih i prilagođavanje uslovima okoline. Autori ističu da su prijavljene i situacije u kojima su deca imala crvene obraze ili hladne delove tela, što podseća da praksa zahteva odgovorno ponašanje i pažnju prema sigurnosnim aspektima.
Ograničiti vreme spavanja na tri sata
Istraživačica iz Oulua savetuje da se vreme spavanja malog deteta napolju ograniči na tri sata. Tokom dnevnog spavanja dete treba redovno proveravati.
Postoje rizici
Zabrinutost zbog rizika povećana je nakon smrti malog deteta koja se početkom aprila dogodila u vrtiću u Pihajokiju.
Centar za istragu nesreća saopštio je u da je malo dete bilo izneto napolje na dnevno spavanje u dečjim kolicima, kao i da tokom spavanja stanje deteta nije proveravano, niti je u tom periodu bilo drugih osoba prisutnih napolju. Vaspitačica je pronašla dete bez znakova života u kolicima oko tri sata nakon što je dete stavljeno na spavanje. Uzrok smrti deteta koje je preminulo u Pihajokiju nije saopšten javnosti.
Vodeća obrazovna stručnjakinja Medicinskog fakulteta Univerziteta u Ouluu, Marjo Turula, istraživala je stavove roditelja o spavanju dece napolju tokom zimskog perioda. Ona se nije izjašnjavala oslučaju u Pihajokiju, već je govorila o spavanju u kolicima uopšteno, na osnovu svog istraživanja i sopstvenih zapažanja.
Turula navodi da je spavanje dece napolju u Finskoj stogodišnja praksa u brizi o deci. Prema njenim rečima, spavanje u kolicima je i dalje uobičajeno i roditelji i danas uspavljuju decu napolju. Naravno, postoje individualne razlike i odstupanja.
„Da nije bilo dobrih iskustava i da se to ne smatra zdravim za dete, ova tradicija bi verovatno već odavno zamrla. Drugim rečima, uspavljivanje i spavanje u kolicima i dalje su prisutni kod nas,“ navodi Turula a prenosi portal YLE.fi.
Često deca koja spavaju napolju u kolicima imaju gotovo tri puta duži period sna nego deca koja spavaju unutra.
„Ipak, treba imati u vidu da se vreme spavanja napolju može ograničiti na tri sata. Ne bi bilo preporučljivo da dete napolju spava duže od tri sata,“ naglašava.
Nastavak teksta ispod naših preporuka…
Stanje deteta treba povremeno proveravati
U kolica se može postaviti, na primer, bebi alarm za plač, ali i on uvek zahteva nadzor odrasle osobe. Preporučljivo je povremeno prići i proveriti stanje deteta kako bi se utvrdilo da je sve u redu.
Prema Turuli, tradicionalno je bio običaj da se proverava detetov vrat kako bi se procenilo da li su uslovi odgovarajući. Međutim, to nije pouzdano kao, na primer, proveravanje ruku.
Odeća i oprema su se tokom decenija znatno razvili. Danas se okruženje mora uzimati u obzir na drugačiji način. Prema Turuli, roditelji uglavnom dobro znaju gde i kako da obezbede mirno i bezbedno mesto za spavanje napolju.
„Stvari na koje treba obratiti pažnju mogu biti uslovi u okruženju, poput prolaznika i životinja, kao i promene vremenskih prilika. Kada sunce počne da sija direktno u kolica ili kada se promeni pravac vetra. Da li sa krova pada sneg, da li je dan previše hladan ili je kvalitet vazduha loš,“ objašnjava.
Uopšteno govoreći, prema Turuli se i dalje može smatrati da su uspavljivanje i spavanje u kolicima bezbedni, ukoliko se uzmu u obzir različiti faktori rizika i bezbednosti.
Sa uspavljivanjem deteta napolju treba započeti postepeno, kroz privikavanje. Kroz iskustvo se i trajanje dnevnog spavanja produžava.
„Roditelji stiču sigurnost u vezi sa spavanjem napolju kroz iskustvo o tome kakva odeća i oprema odgovaraju njihovom detetu pri određenim temperaturama. Tu su i tradicionalna znanja, kao i saveti iz savetovališta za roditelje. Uz njih se ide korak po korak. Sa malim detetom se napreduje postepeno, uzima se vreme i za boravak napolju. Kao i u drugim stvarima: kroz privikavanje i učenje.“
