U milanskom kvartu Siti Lajf učesnici prvog „Kluba vrištanja“ okupili su se 28. oktobra i na dogovoreni znak zajedno povikali. Cilj je bio da na trenutak izbace nagomilanu napetost i upoznaju ljude kojima je ponekad, baš kao i njima, svega preko glave.
Izvor: RTS Foto: AI/Ilustracija
Od svađe kraj jezera do okupljanja u parku
Ideja je potekla iz Čikaga. Emanuele Ernandez i Elena Soboleva posvađali su se u šetnji kraj jezera Mičigen. Ernandez je tada predložio da zajedno viknu. Potražili su zaklonjeno mjesto, ali su ih prolaznici ipak primijetili. Par ih je pozvao da im se pridruže – i oni su pristali.
Okupljanja su nedjeljom u čikaškom parku Linkoln privukla stotine ljudi. Ideju je u Milano prenio satirični projekat „Il Milanese Imbruttito“. Prvi zajednički krik predvodio je Luka Abresija, poznat po duhovitim intervjuima, a druženje se nastavilo uz aperitiv.
Zašto je lakše vikati zajedno?
Italijanski psiholog Mateo Merigo smatra da je važan upravo osjećaj pripadnosti grupi. Nekome ko bi se ustručavao da sam vikne na javnom mjestu lakše je da pusti glas kad to učine i ostali. Tako može da osjeti da nije usamljen u onome što ga muči. Merigo ipak upozorava da bi klub mogao postati prolazan trend ako nad druženjem prevagne nadmetanje u tome ko će biti glasniji
