Njegova najtužnija pesma je, nema sumnje, numera „Buket belih ruža“, a iza nje se krije pretužna i preteška priča.
Brojne pjesme koje su hitovi za sva vremena neretko su nastale iz momenata velike tuge.
Mnogi tekstopisci često su inspiraciju pronalazili u životima pevača za koje rade, a neki su uspeli da „ubodu žicu“ i izazovu pravi tektonski poremećaj emocija, ne samo kod izvođača, već kod mnogo ljudi.
Toma Zdravković je, pak, bio jedan od onih koji je sam svoje pesme pisao, a inspirisale su ga, uglavnom, neuzvraćene ili teške ljubavi. Njegova najtužnija pesma je, nema sumnje, numera „Buket belih ruža“, a iza nje se krije pretužna i preteška priča.
Za koga je napisana pesma?
Toma je ovu pesmu otpjevao za Slavicu, mladu djevojku u koju je bio smrtno zaljubljen.
Toma je u Tuzli, dok je još bio nepoznat, upoznao studentkinju Slavicu. Voleo ju je toliko da je maštao o odlasku pred oltar sa njom, ali je iz njenog dnevnika otkrio detalje o njenom intimnom životu sa poznatim i nepoznatim muškarcima, što ga je šokiralo. Toma i Slavica su se svađali i raskidali, iako su jedno prema drugom gajili snažna osjećanja.
Jedna situacija sa Slavicom bila je veoma neprijatna.
– Mojoj prvoj probi prisustvovali su fudbaleri Dragan Šekularac i Zoran Miladinović. Podsmevali su mi se. Utučen i iskompleksiran, nisam primetio da Slavica sedi sa Zoranom. Shvatio sam da nešto nije u redu tek kad sam im prišao. Pred celim društvom rekla je da mora da obiđe neke prijateljice. Šta sam mogao nego da se složim. Vratio sam se u pustu sobu hotela „Balkan“, a ona se pojavila tek posle ponoći – kasnije je ispričao Zdravković.
Teško saznanje
Kada je 1963. godine pevao na crnogorskom primorju dobio je telegram u kojem ga je lekar, koji je lečio Slavicu, obavestio da je ona teško, neizlečivo bolesna i da želi da ga vidi. Kada je stigao u Sarajevo, nije mogao da je prepozna, jer je izgubila trideset kilograma. Toma zbog nastupa nije mogao da ostane sa Slavicom, a nekoliko dana kasnije, stigao mu je novi telegram kojim je obavešten da je njegova ljubav umrla.Pogođen njenom smrću, napisao je najdriljiviju pesmu u karijeri.
– Umrla je u Sarajevu, sahranjena je u rodnom Travniku, a ja sam stigao na svežu humku, tek da položim buket belih ruža. Sedam-osam godina kasnije, baš u Travniku, prvi put sam javno pevao pesmu njoj posvećenu koja je bila ogledalo našeg života. Izveo sam je tada i nikad više. Plakao sam ja, plakala je cela sala. To nije bio koncert, već opelo. A bila je plava sa kratkom kosom. Imala je i oči plave i pomalo tužne. Visoka, sa dugim nogama u plavim farmericama, izgledala je kao prava „baba roga“ – pričao je Toma jednom, objašnjavajući kako je nastala pesma „Buket belih ruža“.
PROČITAJTE JOŠ:
Izvor: Glas Srpske
Foto: Printscreen
