Kada pitate muškarce, čini se da misle kako ravnopravno učestvuju u kućnim obavezama. Ali njihove partnerke, kao i statistički podaci – pričaju drugačiju priču.
Kada se povede razgovor o kućnim poslovima, mnoge zanima da li zaista žene rade više kod kuće od muškaraca, kao i da li se nešto tokom vremena promenilo u tom pogledu.
Nedavno sprovedena anketa u Sjedinjenim Državama, kako piše Vašington post, pokazala je da 60 odsto žena koje žive sa partnerom kaže da obavljaju sve ili većinu poslova. Ali 73 odsto muškaraca u sličnom položaju kaže da rade više – ili da podjednako dele kućne poslove.
Kome onda verovati
Američki Biro za statistiku rada svake godine sprovodi anketu o korišćenju vremena i traži od hiljade Amerikanaca da detaljno navedu šta su radili u svakom minutu slučajno odabranog dana.
Podaci pokazuju da su 2023. godine odrasle žene provodile skoro duplo više vremena od svojih muških parnjaka na kućnim poslovima. Kuvale su, čistile i obavljale poslove u dvorištu u proseku 1,9 sati dnevno, u poređenju sa jednim satom za muškarce.
Naravno, mnogo zavisi od toga o kom poslu se govori. Muškarci su trošili dvostruko više vremena od žena na rad u dvorištu i na sve aktivnosti koje bismo mogli svrstati u „uradi sam“: popravku aparata, nameštaja i automobila, i uređenja doma. Možda je to razlog zašto je, kada su anketari JuGova eksplicitno pitali da li rade svoj deo kućnih obaveza, 81 odsto muškaraca koji žive sa partnerkama odgovorilo sa čvrstim uverenjem da jesu.
Međutim, žene i dalje dominiraju, jer se obično bave najzahtevnijim poslovima. Ali neke promene se ipak primećuju. I nije da muškarci provode više vremena koseći travnjak, već dodatno vreme za muškarce dolazi iz tradicionalno ženskih poslova, a kuvanje je donelo lavovski udeo u njihovoj prednosti.
Zašto muškarci više kuvaju
Kada se raščlani demografija koja je pokazala ove promene u kuhinji, svaka pojedinačna demografska grupa kuva više nego u dvehiljaditim. Ali povećanje nije podjednako. Udeo muškaraca koji kuvaju određenog dana porastao je dvostruko više od udela žena, a muškarci su nadmašili uporedive žene u svakoj demografskoj grupi. Prednost se uvećava kada se posmatra grupa mlađih ili obrazovanijih muškaraca.
Istina, majke, penzionerke i žene iz određenih etničkih grupa su i dalje su neprikosnovene u nabavci i pripremi hrane. Ali poslednjih godina, čini se da su ljudi kojima je kuvanje bilo najprihvatljivije – dobrostojeći, imućni muškarci – to su prihvatili sa najvećim entuzijazmom.
„Kada više nije radno intenzivno ili strogo neophodno, kuvanje može postati prijatan posao koji neko izabere u slobodno vreme“, napominje Mišel Sabo, profesorka sociologije na kanadskom Koledžu Šeridan.
Napredak tehnologije (i rastući životni standard) osigurava da postaje sve lakše pripremiti obrok. To nije samo struja i voda, već je kuvanje izgubilo vezu sa napornim radom i postalo zanimljiva aktivnost u slobodno vreme, dodaje Sabo.
Sada, viši slojevi – koji su se nekada zabavljali takvim nepraktičnim aktivnostima kao što je lov na lisice – razmeću se skupim kuhinjskim aparatima na kojima pripremaju samo najorganskije lokalne namirnice sa obližnje pijace.
Isti impuls je emisje o kuvanju pretvorio u televizijske spektakle, koje neki naučnici upoređuju sa pornografijom jer zadovoljstvo nije u činjenju, već u gledanju, ističe profesorka.
S obzirom na taj kontekst, možda nije iznenađujuće da aktivnosti vezane za kuvanje dominiraju na listi najprijatnijih kućnih poslova. Međutim, prof. Sabo napominje da je iskustvo kuvanja drugačije za muškarce, koji često nisu glavni kuvari u domaćinstvu ili nezi dece.
Mnogi su čak u svom dvorištu napravili svoje feude namenjene razonodi, što potvrđuju i statistički podaci da muškarci duplo češće pripremaju hranu na otvorenom nego njihove partnerke.
Analiza podataka pokazuje da je veća verovatnoća da će majke kuvati u društvu dece, dok će očevi kuvati uz pomoć žene.
Sabo ističe da se od žena očekivalo da kuvaju i da se njihov rad u kuhinji podrazumevao, ali da se svaki rad u kuhinji koji rade muškarci smatra bonusom. To je čak bila i stvar prestiža.
Omraženi posao – pranje veša
Kao kontrapunkt kuvanju, jedan od najmanje poželjnih kućnih poslova je pranje veša. Iako podaci govore da se sve ukupno veš manje pere, čak iako je to olakšano napretkom u aparatima i deterdžentima, tkaninama otpornim na gužvanje i mrlje i „brzom modom“ koja je toliko jeftina da kupovina izgleda kao održiva alternativa pranju.
Muškarci peru više veša nego ranije, a žene manje, ali ukupan trend pokazuje pad.
Čak i u ovim manje prijatnim poslovima, ipak, vidi se da najviše rade muškarci sa najsigurnijim položajem u društvu. Na primer, dok su žene koje najviše čiste kuću one sa najnižim obrazovanjem, muškarci koji rade najviše kućnih poslova su zapravo najobrazovaniji.
Sve ovo postavlja pitanje: da li će se na nekom budućem vrhuncu društvenog napretka zadaci koji se sada smatraju beznadežno zamornim pojaviti kao zabava muškaraca iz više klase u slobodno vreme?
Izvor: RTS
Foto: Freepik.com
