Prema predanju vezanom za ovu slavu u Srba, Gospod je, podučavajući svoje učenike smernosti, uzeo jedno dete i rekao: „Ko se ponizi kao dete ovo, onaj je najveći u Carstvu nebeskom“.
To dete bio je Ignjatije. Kada je odrastao, bio je učenik Svetog Jovana Bogoslova, a kasnije episkop u Antiohiji, gde je prvi uveo antifonski način pojanja u crkvi. To je pojanje za dve pevnice tako da kad na jednoj strani pojanje prestane, na drugoj počinje, a ovaj se način pojanja Svetom Ignjatiju čudotvorno otkrio.
U to vreme je car Trajan, prolazeći kroz Antiohiju u ratnom pohodu protiv Persije, čuo za Svetog Ignjatija i pokušao da ga savetima i pretnjama, čak ponudom senatorske titule, okrene od vere. Kad nije uspeo, naredio je da ga okovanog pošalju u Rim i bace u arenu pred zveri.
Teški put od Antiohije do Rima svetitelj je proveo u molitvi i želji da strada za Gospoda. Lavovi su ga rastrgli u rimskoj areni 106. godine.
Od svetitelja i mučenika ostalo je samo njegovo srce ispunjeno ljubavlju za Gospoda Isusa Hrista.
Prema običajima kod Srba, na ovaj dan se ponegde mesi kolač i deli deci, ali ih prvo povuku za uvo da što više porastu u novoj godini i da bi bili zdravi.
Neki ovaj dan nazivaju i Kokošinji dan ili Kokošiji Božić. U narodu se obavlja niz radnji i običaja, radi zaštite kućnog imetka i pernate živine. Domaćice danas na poseban način hrane živinu – u krug, načinjen od položenog konopca, baca se specijalno spremljeno žito.
