Zašto ne biste isprobali ove naučno potkrepljene savete da biste uneli više sreće i radosti u svoj život?
Neki ljudi su rođeni da budu srećniji od drugih. Ali bez obzira na to da li ste osoba koja peva pod tušem i pleše na kiši, ili ste više mrgud, zadovoljstvo nije nešto što nam se samo dešava. Svi možemo da promenimo neke navike da unesemo više radosti u svoje živote.
Dakle, evo naših najboljih saveta za srećniju 2025. godinu.
Stvarajte nova prijateljstva, posebno u starijem životnom dobu
Prijateljstvo koristi ljudima svih uzrasta, ali u kasnijem životu može postati posebno važan izvor sreće. Dok stariji ljudi obično smanjuju krug prijatelja kako bi dali prednost druženju sa onima koji ih dobro poznaju, istraživanja pokazuju da je dobra ideja da ostanemo otvoreni za nova prijateljstva, jer nam ona daju malo drugačije prednosti u poređenju sa porodičnim vezama, koje se često zasnivaju i na obavezama.
Kako su prijateljstva dobrovoljne, neobavezne veze koje mogu početi ili završiti u bilo kom trenutku, obično su zabavnija i manje napeta ili opterećujuća od porodičnih odnosa.
Iako se starije osobe mogu suočiti sa brojnim preprekama koje mogu otežati upoznavanje novih ljudi, na neki način trebalo bi da nam bude lakše da sklapamo nova prijateljstva: kao ličnosti smo zreliji, stičemo više društvenih veština, opušteniji smo i komunikativniji. A trud da održimo kvalitetna prijateljstva dok starimo je vredan toga, jer se prednosti protežu dalje od samo psihološkog blagostanja – to takođe poboljšava naše kognitivno funkcionisanje i fizičko zdravlje.
U stvari, istraživanja dosledno ukazuju da su prijateljstva jednako važna kao i porodične veze u predviđanju blagostanja u odraslom dobu i starosti.
Vežbajte „konfelitet“
Saosećanje ili „učešće u bolu“ je dobro poznata osnova pravog prijateljstva. Ova empatija nam pomaže da uspostavimo jake veze kada je našim prijateljima potrebna pomoć. Ali postoji suprotno stanje koje je relativno nepoznato i jednako važno – konfelitet – što znači „zajednička radost“, to je potcenjen aspekt dobrih odnosa i mogao bi biti jednako važan kao i saosećanje za održavanje prijateljstva, pokazuju brojne studije.
Dodatni savet: Nemojte piti previše kofeina
Tokom hladnih, mračnih zimskih dana, šoljica kafe našem mozgu i telu daju preko potreban podsticaj. Konzumiranje kofeina može učiniti da se osećamo budno jer se brzo apsorbuje u krvotok gde nadmašuje adenozin, hemikaliju koja čini da se osećamo umorno.
Istraživanja pokazuju da postoje mnoge zdravstvene koristi povezane sa konzumiranjem kofeina, uključujući smanjen rizik od nekoliko oblika raka, srčanih bolesti i dijabetesa tipa 2, kao i poboljšane fizičke performanse i zaštitu od depresije.
Ali tajming je ključan kada je u pitanju kofein, jer može potrajati neko vreme da se aktivira i dugo da nestane. Naučnici preporučuju poslednju dozu kofeina osam sati i 48 minuta pre nego što odete u krevet. Takođe ne bi trebalo da konzumiramo previše kofeina – ne više od 400 mg ili oko dve do tri šoljice kafe, u zavisnosti od jačine – da bismo izbegli poremećaj sna, glavobolje, mučninu i anksioznost.
Entuzijastično učestvovanje u radosti prijatelja – i postavljanje pitanja o njima – jeste osnova da budete dobar prijatelj. Ukoliko odreagujete pasivno – ili potcenite uspeh svog prijatelja – rizikujete da narušite vezu.
Volontirajte
Gotovo je kliše reći da ako uradite nešto za nekog drugog čini da se osećate bolje, ali što se više zna o altruizmu, čini se da je to istinitije.
U stvari, studije su otkrile da volontiranje može pomoći čak i kod niza stanja kao što su hronični bol i depresija. Studija iz 2002. godine, na primer, pokazala je da su volonteri koji se bore sa hroničnim bolom kada su dodeljeni da pomažu drugima uočili da je intenzitet bola opao tokom volontiranja.
Druge studije su pokazale da briga o životinjama može poboljšati naše zdravlje, a briga o sobnim biljkama može nam pomoći da napredujemo, posebno u starosti.
Neki pružaoci zdravstvenih usluga sada čak propisuju volontiranje kao jedan posebno efikasan oblik prevencije: upućivanjem ljudi da se uključe u aktivnosti zajednice. Odlasci na časove slikanja, biciklističke grupne ture, sakupljanje dobrotvornih priloga – sve više se pokazuju kao validne zdravstvene intervencije koje bi takođe mogle da smanje pritisak na zdravstveni sistem.
Povežite se sa svojim precima
Postoji još jedan način na koji bi vam prošlost mogla pomoći u sadašnjosti. Istraživanja pokazuju da upoznavanje sa našim precima može imati duboke psihološke koristi. Porodične priče o prevazilaženju nevolja, na primer, mogu biti osnažujuće kada se prenesu na novu generaciju.
Suzan M. Mur, profesor emeritus psihologije na Tehnološkom univerzitetu Svinburn u Melburnu, otkrila je da ljudi koji znaju više o svojoj porodičnoj istoriji imaju veći nivo zadovoljstva i blagostanja. Angažovanje na istraživanju vašeg porodičnog stabla može dovesti do dubljeg razumevanje vašeg mesta u svetu.
Takođe vam može dati afirmišući osećaj perspektive i zahvalnosti – saznanje da je vaš današnji život omogućen borbom i snagom vaših predaka u ime onih koji dolaze posle njih.
Pravite listu
Nabrajanje dobrih stvari koje vam se dešavaju u životu je prastari savet, ali on podupire jednostavnu, ali dobro dokazanu intervenciju.
Ispostavilo se da pisanje liste od tri dobre stvari koje su nam se dogodile može pomoći da poboljšamo raspoloženje. Bilo da se radi o događaju koji menja život, kao što je polaganje važnog ispita ili rođenje bebe, ili nešto naizgled nevažno, kao što je slučajni susret sa starim prijateljem ili uživanje u prelepom zalasku sunca – postoji sve veći broj istraživanja koja pokazuju da to može da poboljša naš osećaj blagostanja.
Ne radi ništa
Ovo bi moglo da zvuči neobično, ali istraživanja ukazuju da ako previše očekujemo da će nas nešto usrećiti zapravo može biti prepreka da to i osetimo.
Verovatno ste nešto slično i sami iskusili tokom nekog velikog događaja ili zabave kojoj ste se radovali, a koja nije ispunila ta očekivanja.
Istraživanja su takođe pokazala da želja i težnja za srećom takođe mogu povećati osećaj usamljenosti i nepovezanosti. Zato se preporučuje usvajanje stoičkog stava i prihvatanje činjenice da je život prepun uspona i padova.
Izvor: RTS
Foto: Pixabay
