Đurđevdan je jedan od najvažnijih i najvoljenijih praznika u srpskoj tradiciji, a sa njim su vekovima povezani brojni običaji i verovanja koja su se prenosila sa kolena na koleno.
Mnogi od njih i danas žive u narodu, kao spoj prolećne radosti, prirode i drevnih verovanja o zaštiti, zdravlju i sreći. Ovo su tri običaja koja su naši stari posebno poštovali.
Pletenje venaca od cveća i ukrašavanje domova
Uoči Đurđevdana, običaj je bio da se pletu venčići od đurđevskog cveća, đurđevka, mlečike i drugog prolećnog bilja. Ovi venčići su se kačili na kapije i ulazna vrata kuća kao simbol zaštite i blagostanja. Verovalo se da će dom koji je okićen ovim cvećem tokom cele godine biti čuvan od nesreće i zlih uticaja, sve do sledećeg Đurđevdana kada se stari venac zamenjuje novim.
Nakon pletenja venaca, u mnogim krajevima se razvijalo kolo, često u tišini večeri i pod mesečinom. Taj trenutak se smatrao posebnim, gotovo magijskim prelaskom u praznični dan.
Đurđevdanski uranak i rituali u prirodi
edan od najpoznatijih običaja jeste odlazak u prirodu na takozvani đurđevdanski uranak. Porodice i mladi okupljali su se rano ujutru, donosili hranu i piće i provodili dan u veselju koje je često trajalo do podneva.
U okviru ovog običaja, postojali su i brojni rituali sa biljkama. Ljudi su se opasivali vrbovim prućem kako bi bili snažni i napredni kao vrba, kitili su se zdravcem da bi bili zdravi, koprivom kako bi „oterali“ bolest i selenom da im duša bude čista i mirisna.
Nastavak ispod naših preporuka…
Posebno mesto imalo je i umivanje đurđevdanskom vodom. Verovalo se da kupanje ili umivanje u zoru, pre izlaska sunca, donosi zdravlje i zaštitu za celu godinu. Voda je u narodnim verovanjima imala snažna magijska svojstva, pa je ovaj ritual smatran jednim od najvažnijih.
Biljke, magija i verovanja za sreću i blagostanje
Đurđevdan je u narodnoj tradiciji bio povezan i sa ljubavnim i zaštitnim ritualima, posebno među mladima. Smatralo se da se u ovom periodu, kada priroda buja, otvara i prostor za ljubavne „čarolije“ i privlačenje sreće u emotivnom životu.Posebno se izdvajao običaj vezan za biljku kukurek. Verovalo se da stručak ove biljke ubran na Biljni petak ima posebnu moć, ali uz pravilo da se na mesto gde je ubran obavezno ostavi parče hleba kao znak zahvalnosti prirodi. Nekada su se venčići od kukureka stavljali i stoci, dok se danas u simboličnom smislu čuvaju u knjigama, ispod radnog stola ili u novčaniku, kao amajlija za blagostanje i uspeh.
Postojao je i ritual noćnog povratka na mesto gde je biljka ubrana, paljenje vatre i čekanje ponoći, uz verovanje da se na nebu može pojaviti bljesak svetlosti koji donosi materijalnu sreću onome ko ga ugleda.
Pored toga, ritualno umivanje smatralo se snažnim načinom da se skinu uroci i negativna energija. Voda u kojoj su stajale posebne biljke ostavljala se preko noći da pokupi rosu, a zatim se njome umivalo celo domaćinstvo kako bi se otklonilo sve loše što se nagomilalo tokom prethodnih meseci.
Na ovaj način, Đurđevdan je za naše pretke bio mnogo više od praznika. Bio je spoj prirode, vere i magijskih običaja koji su pratili čoveka kroz čitavu godinu, sa željom da mu donesu zdravlje, ljubav i blagostanje.
Ako je na Đurđevdan sunčano, godina će biti…
Prema starim običajima u Srbiji, ako je na Đurđevdan vedro i sunčano, veruje se da će godina biti plodna i rodna. S druge strane, ukoliko na sam praznik, ali i dan posle njega padne kiša, narod kaže da to nagoveštava sušno leto.
Posebno zanimljivo verovanje odnosi se na grmljavinu u periodu pre Đurđevdana.
Smatralo se da broj nedelja u kojima se čuje grmljavina pre ovog praznika određuje i količinu roda – koliko puta „zagrmi“, toliko će, verovalo se, biti i „tovara žita“ te godine.
Iako danas ova tumačenja mnogi uzimaju sa rezervom, ona i dalje predstavljaju deo bogate tradicije i narodnog nasleđa koje svedoči o tome koliko su naši preci pažljivo posmatrali prirodu i pokušavali da u njenim znacima pronađu odgovore o budućnosti.
