петак, децембар 27, 2024

Neočekivano otkriće u borbi protiv ćelavosti! Ima nade…

Sve je počelo istraživanjem šećera koji se prirodno nalazi u telu i pomaže u formiranju DNK: deoksiriboze, što je deo deoksiribonukleinske kiseline.

Dok su proučavali kako ovi šećeri leče rane miševa kada se primenjuju lokalno, naučnici sa Univerziteta u Šefildu i Univerziteta COMSATS u Pakistanu primetili su da krzno oko lezija raste brže nego kod netretiranih miševa.

Zaintrigiran, tim je odlučio da dalje istražuje.

U studiji objavljenoj u junu, uzeli su muške miševe kojima opadaju dlake, što su izazvali testosteronom i uklonili krzno sa njihovih leđa. Svakog dana, istraživači su mazali malu dozu šećernog gela deoksiriboze na izloženu kožu, a za nekoliko nedelja krzno u ovoj regiji pokazalo je sporadičan ponovni rast, uz nicanje dugih, gustih dlaka.

Gel dezoksiriboze je bio toliko efikasan da je tim otkrio da deluje jednako dobro kao i minoksidil, već poznati tretman za gubitak kose koji je poznat, između ostalog i pod brendom Rogaine.

„Naše istraživanje sugeriše da bi odgovor na lečenje opadanja kose mogao biti jednostavan kao korišćenje prirodnog šećera dezoksiriboze za povećanje snabdevanja folikulima dlake krvi kako bi se podstakao rast kose“, rekla je inženjerka tkiva Šejla Meknil sa Univerziteta u Šefildu.

Ćelavost naslednog uzorka, ili androgena alopecija, je prirodno stanje uzrokovano genetikom, nivoom hormona i starenjem, i različito se manifestuje kod muškaraca i žena.

Poremećaj pogađa do 40 odsto populacije, a ipak je administracija SAD za hranu i lekove (FDA) do sada odobrila samo dva leka za lečenje ovog stanja.

Iako minoksidil bez recepta može da uspori gubitak kose i podstakne ponovni rast, on ne funkcioniše za sve one koji pate od gubitka kose.

Ako minoksidil nije efikasan, onda muški pacijenti mogu da se obrate finasteridu – oralnom leku koji se prepisuje i koji održava protok testosterona kroz telo. Još nije odobren za pacijente.

Finasterid može usporiti gubitak kose kod oko 80 do 90 procenata muških pacijenata, ali ga je potrebno uzimati kontinuirano kada se počne. Lek može biti povezan sa neželjenim, ponekad teškim neželjenim efektima, kao što su erektilna disfunkcija, bol u testisima ili dojkama, smanjen libido i depresija.

„Lečenje androgene alopecije ostaje izazov“, pišu Meknilova i njene kolege, na čelu sa istraživačem biomaterijala Muhamedom Anjumom iz COMSATS-a, u objavljenom radu.

Kod miševa je tretman šećerom uspeo

Zajedno, tim naučnika je dizajnirao biorazgradivi, netoksični gel napravljen od deoksiriboze i primenio tretman na miševima, kao modelima ćelavosti kod muških jedinki.

Minoksidil je takođe testiran na modelima proćelavih miševa, a neke od životinja su dobile dozu i šećernog gela i minoksidila.

Milioni ljudi širom sveta pate od neke vrste ćelavosti

U poređenju sa miševima koji su primili gel bez ikakvog leka, kod onih koji su dobili gel sa šećerom dezoksiriboze počeli su da se javljaju novi folikuli dlake.

I minoksidil i šećerni gel uzrokovali su 80 do 90 procenata ponovnog rasta dlake kod mužjaka miševa koji su patili od ćelavosti. Kombinovanje tretmana, međutim, nije napravilo mnogo veću razliku.

Istraživači nisu sigurni zašto gel dezoksiriboze stimuliše duži i deblji rast dlake kod miševa, ali oko tretiranog mesta, tim je primetio povećanje krvnih sudova i ćelija kože.

„Što je bolje snabdevanje krvlju korena dlake, veći je njen prečnik i veći rast kose“, pišu istraživači.

Ako se gel dezoksiriboze pokaže efikasnim i kod ljudi, mogao bi se koristiti za lečenje alopecije ili čak stimulisati ponovni rast kose, trepavica i obrva nakon hemoterapije.

„Ovo je nedovoljno istraženo područje i stoga su potrebni novi pristupi“, pišu autori.

Trenutni eksperimenti su sprovedeni samo među muškim miševima, ali dalja istraživanja bi mogla otkriti da bi upotreba ovih prirodnih šećera mogla da funkcioniše i za ženke miševa koji imaju alopeciju izazvanu testosteronom.

„Istraživanje koje smo uradili je u veoma ranoj fazi, ali rezultati su obećavajući i zahtevaju dalje analize“, rekla je Meknilova.

Studija je objavljena u Frontiers in Pharmacology.

Izvor: RTS
Foto: Pixabay.com

OSTAVITI ODGOVOR

Molimo unesite komentar!
Ovdje unesite svoje ime

Još...

NAJČITANIJE

NAJNOVIJE